Tragedija naroda

Zurab Tsereteli, skulptura Tragedija naroda u Parku pobede.
Nedelja. Sunčan, oblačan i kišovit dan ili dan kada sam se razbolela.

Sand dream

pa....kao neki rezime

Eto stigla pre par dana, sa zasluženog mi odmora. Kuci bilo lepo, fino, toplo. Bejah na splavarenju Tarom, napunih baterijice. Zajebavala se malo sa našom divnom administracijom : nova lična karta, novi pasoš i viza. Bila na Stonsima i jedan dan na Exitu. Družila se sa prijateljima, na relaciji Novi Sad –Beograd. Uživala na Štrandu. Samo uveče(mnoooogo je prijatnije nego u gradu). Uživala na Ribarskom ostrvu, sa prijateljima, jela malo rečne ribe, pila belo...
Otkrila jedan lep novo otvoreni kafić/piceriju u Laze Telečkog, Dva Anđela. Predivno.
Slikala se sa gomilom krava, i to zamislite u centru Novog Sada.
Vreme proletelo, nema šta.
Sa “zvaničnih” 40, dodjoh na stvarnih 20. Docekao me silan pljusak. Ne znam ko je to toliko plakao zamnom. Odma sam krenula u dalje razgledanje i istraživanje Moskve. Bila u Kremlju. Divota. Mislim da mi je to sada na prvom mestu najlepših stvari koje sam videla u Moskvi. U sledećem postu sve o tome. Ovo je sada samo, pa......neki rezime.
Ponedeljak posao. Ijaooooo odma se iznerviram. Posla preko glave, došla nova koleginica (Yupi!), ali i menjanje stana je na tapetu. Ok, navikla sa cimerima, nije problem. Problem je rupa od stana (zbog toga se naravno iznerviram. Ruina. Blago rečeno. Napravim haos (ustvari bila sam jaaaako fina), gore kod glavešina, letele su neke strasne reci, lupalo se vratima i i bogme sakama o sto. I sada se čeka da dođe Veliki Štunf , pa da vidimo šta ćemo. Za to vreme, uživanje, šetnja gradom (ako kiša ikada prestane da pada). Planiramo u Piter da idemo svi onako čoporativno, dok je šef na odmoru.
Eto tako, malo sam u gužvici, ali priča i slike o Kremlju slede čim prije.