Harms

Starice koje ispadaju

Jedna starica se uslijed svoje pretjerane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razmrskala se.

Kroz prozor se nagnula druga starica da bi videla onu koja se razmrskala, ali je uslijed svoje pretjerane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razmrskala.

Zatim je kroz prozor ispala treća starica, zatim četvrta, zatim peta.

Kada je ispala i šesta starica, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gdje su, kažu, jednom slijepcu poklonili pleteni šal.

Simfonija br. 2

Anton Mihajlovič pljunu, reče "eh", opet pjlunu, opet reče "eh", opet pljunu, opet reče "eh" i ode. I neka ide s milim bogom. Bolje da vam pričam o Ilji Pavloviču.

Ilja Pavlovič je rođen 1893. u Konstantinopolju. Još kao dječaka poslali su ga u Peterburg, gdje je svršio njemačku školu u Kiročnoj ulici. Zatim je radio u nekoj radnji, zatim je još petljao, a kad je izbila revolucija - emigrirao. E pa nek ide s milim bogom. Bolje da vam pričam o Ani Ignjatjevnoj.

Nije, međutim, nimalo lako pričati o Ani Ignjatjevnoj. Prije svega, ja o njoj gotovo ništa ne znam, a drugo, upravo sam pao sa stolice i zaboravio šta sam htio da ispričam. Bolje onda da vam pričam o sebi.

Ja sam visok, prilično inteligentan, odijevam se elegantno i sa puno ukusa, ne pijem, ne odlazim na konjske trke, ali žene me privlače. Ne izbjegavaju ni one mene. Naprotiv, vole da se zabavljaju sa mnom. Serafima Ismajlovna me je u više navrata pozvala svojoj kući, a Zinaida Jakovljeva je, takođe, govorila da joj je uvijek drago kad me vidi. Ali, eto, s Marinom Petrovnom dogodio mi se jedan zabavan slučaj o kome i želim da vam pričam. Slučaj sasvim običan, ali ipak zabavan jer je Marina Petrovna zahvaljujući meni potpuno oćelavila, kao dlan. To se ovako dogodilo: došao ja jednom kod Marine Petrovne, a ona: tras! - i oćelavi. To bi bilo sve.

Sergiev Posad

Apsolutno naspavana, posle šestodnevne radne nedelje i brutalnih časova ruskog, probudila se u 8 prelepog nedeljnog jutra. Moje kolege i ja odlučili smo da aktivno iskoristimo nekoliko dana (u najboljem slučaju dve nedelje) Babinog leta (kod nas se kaže Miholjsko leto). Odluka je pala na Sergiev Posad. Metroom do stanice VDNH, pa pnda autobusom 75 km severno od Moskve do grada Sergiev Posad (Zagorsk u Sovjetsko doba). Fantastično vreme nas je odlično poslužilo, te smo se nauživali i silno umorili. Apsolutno je vredelo. Uopšte ne znam kako sam sinoć sve ovo napisala, pošto sam bila mrtva umorna. Btw, vratili smo se vozom i naravno da smo stajali, pa onda na metro i u 8 sati uveče vratili smo se kući.
Elem, danas je ovaj grad industrijski sa populacijom od oko 100 000 stanovnika, međutim svoje čuvenje i slavu stekao je uz najveći ruski manastir, sv. Sergejevu Lavru. Manastir je dobio ime po sv. Sergeju Radonježu, kaluđeru iz 14-og veka, koji je svojim asketčkim životom privlačio brojne sledbenike. Drveni manastir koji je Segrej sa svojim sledbenicima podigao, je spaljen za vreme opsade Tartara, veoma kratko posle njegove smrti.
1422, godine kanonizacije, počela je izgradnja crkva Svetog Trojstva. Ova impozantna crkva od belog kamena sa čudnim iskošenim zidovima i zlatnim kupolama, postala je uzor ruske crkvene arhitekture i inspiracija za Kremljinsku crkvu Voznesenja. Unutrašnjost crkve dekorisala je grupa umetnika predviđena Daniel Charnyem i Andrej Rubljovim. Nažalost freske nisu preživele, ali ikonostas sa 40 ikona iz 15-og veka jeste. Za ovu crkvu Andrej Rubljov naslikao je čuvenu ikonu Sveto Trojstvo, koja je kasnije postala simbol ruske kulture. Pošto je ova ikona izložena u Tretjakovskoj galeriji imaću priliku da je vidim, a što se tiče ikonostasa i mošti sv. Sergeja Radonježkog, koje se nalaze u crkvi, nisam videla jer nismo mogli da uđemo (ne znam tačno zašto). U muzeju koji se nalazi na teritoriji ovog manastira mogu se videti, ikone, biblije, tapiserije, svešteničke odore, pehari, tanjiri.....i sve naravno od zlata, srebra, dragog kamenja, drveta, slonovače.....
1476 godine Ivan Veliki gradi hram Svetog Duha, belu crkvu kvadratne osnove, sa visokim zvonikom i zlatno-plavom kupolom, koja je služila i kao osmatračnica.
U godinama posle 1540., drvene zidine manastira zamenjuju se zidom od cigle. Zid je zidan da bude viši nego sto je bio, i na 6 od 10 odbrambenih tornjeva dodati su krovovi sa špicastim vrhovima u isto vreme kada se su slične promene dešavale na zidinama Kremlja.
Uspešan napad Ivana Groznog na Kazan 1552 godine, zahvaljujući savetu igumana Basjana, prouzrokovao je gradnju crkve Voznesenja kao simbol zahvalnosti. Završena je 1585 godine za vreme vladavine Borisa Godunova, čiji se skroman porodični grob nalazi ispred crkve. Crkva je po strukturi veoma slična svojoj imenjakinji koja se nalazi u Kremlju - jednako je impozantna. Glavna razlika je u šemi boja – na ovoj crkvi kontrast belim zidovima daju zlatno-azurno plave kupole, dok su u crkvi Voznesenja u Kremlju zlatne.
Iako se glavni grad Rusije preselio iz Moskve u Sankt Peterburg, Trojstvena lavra svetog Sergeja ostala je centar ruske crkve do 1920 godine, kada su manastir zatvorili Boljševici, a monasi poslati u radne logore. Posle pobede nad fašizmom, 1946 godine, Staljin dozvoljava ponovno otvaranje manastira i od tada do 1988 godine postaje središte Ruskog Patrijarha. Danas se središte Ruske Patrijaršije nalazi u Danilovom manastiru u Moskvi.

slike

Gagarin

Ovaj crtani film nazvan je po Juriju Gagarinu.
1995 godine osvojio je Palme d’Or u Kanu

50 godina od....

Sputnik

Volim....

• da gledam dok se pale svetla u centru, koja osvetljavaju Kremlj, Hram, crkvu Vasilija Blaženog, Tversku,....
• da stojim na mostu uveče i gledam saobraćajnu gužvu
• da uđem u Jelisejevski i da ne kupim ništa, samo da gledam raskošan enterijer
• da idem na mesta na koja još nisam bila i da se i dalje čudim grandioznim, kolosalnim i kitnjastim objektima
• muzej kosmonautike
• pogled sa vidikovca ispred Lomonosova
• spomenik Puškinu, Dolgorukovu, Gagarinu
  
• Park Pobede, uveče kada upale reflektore i kada se voda zacrveni, simbolišući krv
  
• slike E. Dega, koje se nalaze u Puškinovom muzeju
  
• miris čokolade u vazduhu u okolini fabrike Crveni oktobar
• prvi znak zime, onaj koji se oseti u vazduhu
  
• zaleđene površine za klizanje (ima ih po celom gradu), drveće umotano u lampinjone
  
• klizanje na Crvenom trgu
• kupole crkava, svih veličina i boja
• Kremlj, arhitektonski ansambl koji se nalazi unutar zidova Kremlja....ma volim ga iz bilo kog ugla, spolja/unutra...sve jedno mi je
• da čitam u metrou i ne gledam ljude oko mene
• kada metro ide iznad zemlje, manje se osećam kao da sam u rudniku svo vreme
• Čiste prudi, jedan kafić na vodi, još jedan malo niže niz Stastnoj bul., i jedan tu negde koji ne mogu da nađem više
• Republiku, omiljenu mi knjižaru. Mada volim i Moskvu, takođe knjižaru
• ulice oko centra, sve one male, stvarno uske, jednosmerne ili eventualno sa dve trake
• kada znam kuda idem, kada mi ne treba karta, kada razumem sve što mi govore, a najviše volim kada znam da odgovorim
• što imam još toliko toga da pogledam
  
• a nema nikakve veze sa Moskvom, moju J.

Svetlost

I see the lights are turning

And i look outside the stars are burning
Through this changing time
It could have been anything we want
Its fine salvation was just a passing thought.

Na današnji dan

Pre tačno godinu dana došla sam u Moskvu.
Neću da da pišem nadugačko i naširoko kakvi su utisci,....bla bla bla. Dovoljne su samo dve pesme, kojima sada u ovom trenutku mogu da kažem kako se osećam, i da zapravo sumiram godinu koja je iza mene.
Prva, predstavlja prvih 8 meseci mog života ovde.

Druga, posvećena je nekome ko mi od svih najviše nedostaje.

860

Greška br.1 - napuštanje toplog kreveta da bi otišla na proslavu Dana Grada.
Zatekla sam se na Puškinskom trgu, i tu ostala sigurno jedno 3 sata.
Smrzla se pošteno, nemojte da vas sunce na slikama zavara.
Očekivala sam npr. vojnu paradu. Nista od toga.
Par kamiona parkiranih u Tverskoj, i vojno obezbeđenje. Valjda je vojno.
Žuti, plavi, zeleni, svih boja studenti, preplavili su ceo trg i okolne ulice.
Studenti su bili glavne face, bar na Puškinskom trgu.
Kako je bilo na ostalim mestima, ne znam.
Žmurim na levo oko/isti kao i naši studenti.
Žmurim na desno oko/uuh breee!!!
Greška br.2 - ulazak u omiljenu mi knjižaru.
Kupljena jedna knjiga i 4 diska. Treba mi oduzeti karticu.

Highlight of day (osim kupovine jedne knjige i 4 diska) :
Maki-zushi?
Mmmmm njam. Hvala.
Pivo?
Aha.
Guinness?
Hvala.
Sibirskaya korona? Jedna pred spavanje?
Mmmm.....ok. Hvala.

Laku noć.
Laku noć.

Čekajući paket iz Srbije....

Samo jedan dan bio je potreban da se završi leto. Onako brutalno i bez upozorenja temperatura je pala sa 33 stepena na svega 13. U skadu s tim proslaviću dolazak zime uz:

učiću ruski, čitaću Murakamija, piću čaj i za kraj današnjeg dana gledaću The Science Of Sleep Michel Gondreya:

A sutra, ako se ne smrznem u toku noći i ako kiša prestane da pada onda ću predpostavljam otići u grad da slavim, zajedno sa svim rusima, Dan Grada.