Novi projekti 1

U jugo-zapadnom delu Moskve biće izgrađen objekat u obliku ogromnog "letećeg tanjira" - Galaktika. Sadržaće šoping centar, luksuzni hotel, nekoliko takođe luksuznih restorana, 2500 parking mesta, čak i piste za sletanje helikoptera.

Objekat će biti 60 metara visok a zauzimaće površinu od 213.000 metara kvadratnih. Predpostavljena vrednost objekta je između 250 - 300 miliona dolara.

Izgradnja počinje krajem ove godine a očekuje se da projekat bude završen do 2010 godine.

Oproštaj od Borisa Jeljcina

Prospekt Mira

Scena 1:
Subota. Kolege i ja idemo na žurku. Sektašku naravno ( sve same arhitekte = sekta). U okolini Prospekta Mira, zalazeci u uličice, nailazimo na sledeću scenu : devojke, skroz skockane stoje na trotoaru, postrojene, jedna pored druge, okrenute prema ulici. Kola, ima ih desetak i više, parkirana na ulici prema devojkama, farovi upereni u njih. Nisu panduri. Nije mi jasno u trenutku šta se dešava, ali kolege mi sve obajnjavaju. Njima kao jasno sve. Pitam se ko su ovi ljudi i šta se dešava? Pa…momci u kolima su markoi i došli su da izaberu devojke koje ce da rade za njih. Ceo događaj trajao je veoma kratko. Dok smo se okrenuli da vidimo šta ce sledeće da se desi, devojke su vec raspoređene ulazile u kola i odlazile sa svojim novim poslodavcima. Kasnije te večeri kada smo se vraćali kuci, neka od kola su bila jos parkirana, sumljivi tipovi su sedeli u kolima, u mraku, pušeci, …čekajući ”devojke” da završe posao za to veče.

Scena 2:
Nedelja. Opet na Prospektu Mira. Ulazim u metro. Ispred mene žena, čovek ispred nje klati se, jedva ide. Pijan je nama šta. Dolazimo do eskalatora, žena se odmiče od njega što dalje, a bogami i ja.
Uvek morate da pazite u metrou, pijanih rusa ima ko dobar dan, svaki dan, ceo dan, stari, mladi, muškarci, žene, devojke, momci..(odvratni su) i desava se da u toku klaćenja mogu da vas povuku, ili padnu preko vas dok ste na eskalatoru, a tada nema zaustavljanja…sve do dole, nedajbože da slomite nesto ili još gore.
Plus uvek ali uvek stojite na desnoj strani, da bi oni koji žure mogli trčeći da prođu pored vas, bez da vas pokupe sa sobom.
Znaci žena uzmiče, jer matori kreće da ide unazad, preskače stepenicu dve, maše jednom rukom, drugom se drži, pokušava da održi ravnotežu. I onda gubi ravnotezu, i kreće da se kotrlja na dole. Ajmemajkomoja!!!!! Čovek se kotrlja i kotrlja i kotrlja. Pomislim gotov je. Polomio se. Ćao. Doviđenja. Užasna scena. Smrad metroa se oseća, onaj ustajali vazduh, ljudi nepomično stoje na ekalatorima, koji idu goredole i gledaju, nepomično, čoveka koji se kotrlja. Niz. Eskalator. Čovek se konacno zaustavlja. Dubok je silaz u metro na ovoj stanici, tako je da kotrljanje trajalo poprilično dugo. Meni kao večnost, mogu da mislim kako je njemu bilo. Zaustavio se. I ništa. Ne pomera se. Gledam bledo i ne verujem, čovek se ne pomera. Mislim u sebi, ajde čovece samo se pomeri. bar malo samo. jedan pokret. Onda se čuje baba-kontrolor koja sedi u svojoj kućici na dnu eskalatora i govori nešto. Verovatno onom čoveku, koji se i dalje ne pomera. I onda se pomeri. Prvo ruka, onako iskrivljena, pa onda noga, polako počinje da se pridiže, ali i dalje ne ustaje nego sedi na stepenicama i kupi svoje stvari. Taman ustaje kada stiže do kraja. Baba i dalje melje preko onog mirkofona. A on je i dalje pijan i jedva hoda, ali ziv.

Izmailovski vikend

Izmailovska pijaca suvenira

Ako sednete na tamno plavu Arbatsko-Pokrovskaju liniju i izađete na metro stanici Партизанская (Измайловский парк), na nekoliko minuta hoda od stanice pred vama se pojavljuje Izmailovska pijaca suvenira i koječega raznog. Pijaca je sagrađena u stilu ruske skazke (bajke) i Diznilend stila. Drvena tvrđava dekorisana mnoštvom statua koje predstavljaju figure iz ruskog folklora. Šta se sve može videti ovde, i naravno kupiti kao suvenir/poklon kada prvi put dolazite kući? Možete videti ulične zabavljače/prevarante, trenirane medvede i njihove gazde u nekoj nazovi narodnoj nošnji, gomilu štandova sa raznim suvenirima : drvene MATRUŠKA lutke (Babuške), totalno kičerica šahovske table, bižuteruju, srebro, nakit od raznog kamenja, sovjetsku memorobiliju bilo koje vrste, interesantne predratne kamere, dvoglede, tradicionalne ruske rukotvorine, slike, stare fotografije,...Osim ovih suvenira ovde možete kupiti sebi čarape, gace, kape, krpe, trenerice, parike, majce, dukseve,...i sve je kinesko, baš kao i kod nas. Ako ste gladni možete da probate gruzijski šašliki (kebab), ruski čebureki, sa mesom ili sirom, piražok...Probala čebureki sa mesom, nije loš, samo malo mastan, onako kao naš burek.

U blizini se nalazi muzej votke, ali meni je bilo interesantnije da vidim Izmailovski park i Izmailosko kraljevsko imanje, koje se nalazi 10ak minuta od pijace.
Ovo kraljevsko imanje u posedu Romanovih od 16-og veka, bilo je omiljeno odmaralište Cara Alekseja i njegovog sina, budućeg Cara Petra Velikog.
Selo Izmailovo prvi put se spominje u 14. veku, a ime je dobilo od aristokratske porodice Izmailov, koja je tada posedovala selo. Početkom 16-og veka, Car Aleksej odlučuje da izgradi model seoske ekonomije, više od 700 seljaka sa svojim porodicama seli na posed u roku od samo par meseci. U parku i vrtovima širom poseda sađeni su egzotični usevi : lubenice, dinje, pamuk, grožđe, čak i pomorandze. Oko 20ak jezera iskopano je oko Izmailovke i Pokhorke reke, koje su tekle kroz park. Vodenice su građene na branama, a riba je uzgajana u jezerima. Oko 1660. godine, na veštačkom Srebrnom ostrvu, sagrađen je dom kraljevske porodice. Sagrađena je i Crkva Pokrova Presvete Bogorodice, 1679. godine, koja je prilično uništena za vreme Napoleonove invazije 1812. godine. Crkva je rekontruisana od strane velikog moskovskog arhitekte Konstantina Tona 1840. godine.
Što se parka tiče, on je jedan od najvećih urbanih parkova na svetu, prostire se na površini od 1180 hektara. Veći je od Bois de Boulogne u Parizu i pet puta veći od Central Parka u New Yorku. Ali. Ali. Sigurno nije uređeniji. Bila. Videla. Užasnuta pobegla iz njega. Apsolutno je ne uređen, putići asfaltirani (nema govora o nekom maštovitom popločanju) puni rupa, zemlja kao da je orana, đubre svuda (naišla na samo jednu prepunu kantu za đubre)…Ali ljudi ima, lepo vreme, svi izašli da se šetaju, rolaju, kartaju, igraju šah, piju (naravno), sunčaju….
Ja otišla na metro, pa kuci.


Crkva Pokrova Presvete Bogorodice, Srebrno ostrvo

Jaja

Postoje dve vrste farbanih jaja u Rusiji:
Krašenki uskršnja jaja jedne boje, bez ikakvih ornamenata. Farbaju se pomoću lukovine, trave i povrća. To su jaja koja se jedu na Uskrs.
Pisanki veoma bogato ornamentisana jaja sa dve, tri ili četiri boje. Ona se ne jedu, ona se poklanjaju. Nekada davno jaja su šarana sirova pčelinjim voskom. Većina simbola korišćena za pisanki uskršnja jaja preuzeta su iz paganskih običaja u pre Hrišćanskoj Rusiji. U paganska vremena, simbol crtan na jajetu koji je davan kao poklon, predstavljao je bogatstvo i dobru sreću prijateljima. Jeleni, konji, bikovi značili su blagostanje, napredak, sunce i zvezde dug život i dobro zdravlje, a cveće uspeh.
Sredinom 17. veka razvija se industrija pisanki jaja. Na drvenim jajima crtane su ikone, Biblijske scene i geometrijske šare. Za vreme vladavine Petra Velikog, sve više materijala se pojavljivalo u Rusiji i umetnici su ih koristili za Uskrsnja jaja. Porcelanska i jaja od papira su takođe farbana tradicionalnim metodama, scenama seoskog života i geometrijskim formama. Poznati umetnici oslikavali su porcelanska jaja za porodicu Cara Petra Velikog i ostale članove visokog društva. Jaja su bila pravljena od najfinijeg porcelana, zlata, srebra, a ukrašavana su dragim kamenjem i minijaturnim slikama.
Pisanki jaja oslikavana za Carsku porodicu, razmenjivala su se između članova Kraljevske porodice i gostiju na Uskrs. To je bila tradicija kao i ljubljenje tri puta u obraz, što je imalo simboliku Velikog Petka, Uskršnje subote i Uskrsa.
Za vreme vladavine cara Alekseja Mihailoviča, oko 37 hiljada jaja je bilo pripremljeno za Uskršnje slavlje. Jaja su bila pripodna (kokošija, labudova, golubija), kao i drvena , kamena, porculanska, staklena.
Jedno od prvih pokušaja da se napravi jedinstveno uskršnje jaje, bilo je od strane Carla Fabergéa 1884. godine kada je Car Aleksandar III naručio neobičan poklon za svoju ženu, Caricu Mariju Fjodorovnu. Pošto je specijalan poklon izrađen za jedan od navažnijih praznika po Ruskom pravoslavnom kalendaru , ovo jaje je u sebi sadržalo iznenađenje. Takozvano "Hen Egg" (Kokošije jaje) unutra sadrži rubin u obliku kraljevske krune, koji je postavljeno u zlatnoj kokoški, koja leži u unutrašnjosti jajeta, koje je takođe od zlata.
Posle Aleksandrove smrti 1894. godine, njegov sin Nikolaj II koji je nasledio oca, nastavio je tradiciju Fabergéovih jaja, sada naručujući dva jajeta godišnje, jedno za njegovu majku Mariju Fjodorovnu, a jedno za njegovu ženu Aleksandru Fjodorovnu.
Svako Fabergéovo jaje je predstavljalo odredjeni dogadjaj ili temu Ruske istorije.

Hristos Voskrese!

Sneg

Verovali ili ne....

Katanci

Katanci koje zaljubljeni parovi ostavljaju i simboličnim činom zaključavaju svoju ljubav nalaze se na ogradi Patrijaršijskog pešačkog mosta kod Hrama Hrista Spasitelja.

Btw. saznala sam skoro, da isti ovaj fenomen postoji i na Ponte Vecchio mostu u Firenci i na Karlovom mostu u Pragu. Bila u Firenci, katance nisam videla, u Pragu nisam bila.....još.

Dobrodošao kuci V.