Tamovamo

Bila na produženom vikendu u Srbijici, prvi put posle osam meseci. I to samo na 4 dana. Bila sam potpuno konfuzna, sluđena, ne nespavana, nervozna, luda od trčanja tamovamo, vidi se sa ovimonim, idi na razgovor za posao (da da to je bio razlog), vidi malo grad Novi Sad, pa sada malo Beograd...nema šanse sve to postići, jednostavno nemoguće.
Ali videla drage mi ljude sve, nikoga nisam zaboravila. U tišini i bez komentara, videla, provozala se i uzivala u mom gradu Novom Sadu i mom gradu Beogradu.

Još uvek mi se sležu osećanja, vrtim u glavi ljude, događaje, miran i osunčan Novi Sad, lud i brz Beograd, sa svojim razrovanim ulicama, haosom od saobraćaja, još uvek spavam po 10 sati i sanjam kuću.

Od Sheremetyeva do kuće putovala tri i po sata. Jebena пробка. Dobro došla nazad.
I da, naravno da nije bilo tople vode, tek je danas stigla.
I još nešto.
Svi vi koji idete na Koop, na Bebel, i na Kaiser Chiefs grrrrrrr......
Lepo se provedite : )


Dodatak: obrisah recenice napisane u afektu, nije im mesto ovde.