C Новым Годом !!!!

Conversation

- zasto si ti stalno off

- zato sto sam off jebaga ti
- A ti si vidim ukocena ?
- brate! juce nisam mogla da pomeram glavu ni da podignem desnu ruku
strasno
mama me oblacila da idem na posao
- pa sta ti bi
- ma nemam pojma! valjda me produvalo i verovatno sam ocajno spavala
- matora si
reci slobodno
- ma nemoj te matora razbije sutra
si ti sve sredila za nas dolazak! mislim, napravila kolace, pecenje, obrijala noge....
aaaaa?
oce nas neko da ceka na tom aerodromu! mislim, kako da dodjemo do tebe
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- koliko je ladno!? koliko kosta prevoz (metro)? to ne znam zasto pitam
m. je spomenula nekada pa cisto informativno
- to su ti pametna pitanja?
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- pa ja ne mislim da nosim nesto mnogo stvari al jebiga zima je sve su jako kabaste i
zauzimaju puno mesta!
- znaci tople stvari, dugacke carape, kape sa usima, sal, rukavice
ne jako debeli dzemperi
i viseslojno oblacenje
- da da! Znam
- ma pametnice moja
- greju svuda ko ludi i onda kad udjes onesvestis se
sve bre znam! pametna sam ko pcelica
jedem govna serem med
- hahahahahaha
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- jel si smislila sta ocete sve da vidite
ili ja da smisljam
- vako! moras da vidis kada radi ikea posto tamo moramo da idemo kako znas i umes i
te jebane pecaljke mora da kupim
- ikea?
- nista ja nisam smislila! nisam imala ni sekund vremena!
- zasto
- kako zasto! ja ocu u ikeu!
i mim oce
i ocemo
sto
jel problem
- nije
naravno
to je ceo dan odma da znas
- ma za sitnice bre! necu kupujem orman
- oki
- ti smisli ostalo! znaci samo najvaznija sranja da vidimo i tako malo arh interesantne i
tolikomkoliko imamo vremena
jel treba nesto a ti donesemo osim slanine?
- ma jok
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- ima da putujemo 4 sata
minimun
sto znaci za mene 8 sati
tamo i nazad
- lazes
- keve mi
- kuku majko moja
- to je najveca guzva na svetu
- mozda nema pusenja u kolima
- brate
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- ja cu ti napisem kad udjemo u avion! a ti imas na sajtu aerodroma nikola tesla da vidis dal
smo na vreme poleteli da nas necekas 100 sati ako kasnimo
- pa ja moram da cekam pa moram
jel ja moram da krenem 3 sata ranije
na aeroport
jbg
saobracaj je ludilo
- pa znam da moras! al mozes podjes kasnije ako kasnimo sa poletanjem
- ne mogu
jer ako zakazem kola
on dolazi po mene
tad i tad
- aaaaaaa
brate
ti ponesi nekog dostojevskog da citas
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- odo ja da se pakujem! pa ti pisem ako se ponovo neceg setim
- ok
- ako ne pisemo se ujutru
pre no sto podjemo
kiss kiss
- bang bang
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- eeee
jel imas punjac za baterije za fotoaparat
- imam ali ne za vas aparat
ja imam drugaciju bateriju
- jebise
sad mora i to da nosim
u pm
ok
baj
- hahah
baj
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-jedva sam nasla taksi. niko nece da vozi sutra. cela moskva ima da stoji
umrecemooooooooo
:(

Dilbert Of The Day

ГУМ - Главный Универсальный Магазин

U Rusiji sve počinje od Crvenog trga. Od politike, religije, istorije,.. turista koji dolaze da posete Moskvu.

Već u 15om veku Crveni trg se afirmisao kao centar ruske trgovine, i čak od vremena Ivana Groznog, trgovci su postavljali pijačne tezge i trgovali na ovom istorijskom mestu. Početkom 19og veka, posle Napoleonovog marša na Rusiju, Car Aleksandar I izdao je edikt dajući počast pijaci kao mestu trgovine. Na osnovu projekta arhitekte Osipa Bova, izgrađena je zgrada, koja je podsećala na Rimske palate. To je bila prva trgovinska pijaca/centar (Upper Trading Stalls), ili kako god bi to preveli. Do kraja 19og veka, trgovanje glavnog grada dostiglo je internacionalni nivo, ali su kolonade ove trgovinske pijace izašle iz mode.

I tako Carevim dekretom, ali na trošak moskovskih trgovaca, gradnja nove trgovinske pijace/centra počinje. Pobednički projekt je projekat arhitekte A.N. Pomeranceva i inžinjera V.G. Šuhova. Trapezoidna zgrada je veoma interesantna kombinacija ruske srednjovekovne arhitekture i čeličnih ramova i stakla, sličnih stilu viktorijanskih železničkih stanica Londona. Stakleni krov, prečnika 14 metara, izgleda veoma lagano, iako je njegova čvrsta čelična konstrukcija teška oko 820 tona, koja još nosi 20 000 staklenih panela. Ova zgrada postala je najprogresivniji projekat do dana današnjeg. Ogromni konstruktivni radovi počeli su 1890 godine, a završeni su 3 godine kasnije. 1893 godine budući GUM je rođen.

Do Ruske revolucije 1917 godine, u zgradi je bilo 1200 prodavnica. Fasada je podeljena na nekoliko horizontalnih celina, obložena Finskim granitom, Tarusa mermerom. Svaka arkada proteže se na tri nivoa, i povezana je pešačkim galerijama.
Posle revolucije GUM je nacionalizovan, ali je i dalje radio kao robna kuća, dok ga Staljin nije pretvorio u kancelarijski prostor svog komiteta, 1928 godine.
Posle samoubistva Staljinove žene Nadežde 1932 godine, u GUMu je bilo izloženo njeno telo.

1953 godina je godina ponovnog rođenja Trgovinske Kuće. U avgustu te godine Sovjetska vlada naredila je rekonstrkciju zgrade br. 3 na Crvenom trgu. Radna snaga iz celog SSSRa skupljena je da izvrši najznačajniji projekat u tom trenutku. U rekordnom roku ( novembar iste godine) novi trgovinski centar, najveći u celoj Rusiji, ponovo je otvoren.

Početkom 90ih ekonomska stvarnost zemlje se menja. I trgovinska politika GUMa takođe. Počinje privatizacija. Većinu prostora zauzimaju nezavisne radnje, pod zakup. Danas, na 80 000 m2, GUM nudi skupocenu listu dizajnerskih odevnih stvari i nakita, kao i svakodnevne kućne potrepštine. Ali ima i za nas obične smrtnike po nešto. Tu se nalazi Adidas, Nike, Reebok, Puma, kao i „naš“ Mišković, sa njegovim Delta Sportom, pa onda Levi’s, Ecco,....To je za nas smrtnike, koji ipak to teško kupujemo pošto su cene poprilično visoke.
Međutim GUM je malo više od robne kuće. On je mali grad, gde možete naći sve što vam treba, apoteku, banku, optičarsku radnju ili pak crvećaru. A monumentalna arhitektura daje lep ugođaj malim restoranima i kafeima koji se nalaze na galerijama i mostićima.

Slike dana pređašnjeg

Mamurno jutro. Prekjučerasnji pokušaj odlaska u bioskop završio se kupovinom karata za sledeći dan, odlazkom u klub i par popijenih piva. Nargile sam odbila da komzumiram. Em su preskupe, em da sam pušila štagod na apsintu ne bi sigurno preživela trčanje do metroa. Naravno da sam se opustila ne razmišljajući da moram da pređem na moju linuju do 01.00.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Dakle.... mamurna čitam Moje zene. Uh ti!
Grlo mi se steglo, oči zamaglile ( jeste pičkica sam. svako malo plačem. znam. ali to je zdravo. bar sam tako čula.) Puni mi se duša nedostajanjem i srecom sto Je imam i što ću je grliti uskoro i vući tu mekanu šarpejovsku kožu.

Farmerke iz srednje škole? Wishful thinking draga...Nisam ja više tako šlang.
Godine su to. Godine.
No ipak hvala na mentalnoj slici moja Ti.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Dalje...čitam fantastičnog Dejana Stankovića...

- Tata, kakva je to knjiga “Kao voda za čokoladu?

- To je knjiga, kako da ti kažem, nekako mi liči da je više za devojčice. A zašto?

- Jedna drugarica iz klase mi je pričao.

PROCESSING . . . PROCESSING . . . PROCESSING . . .

(Šta smo ono imali? Nove krpice + frizura + strpljenje za drugaricu sklonu poetici = ZALJUBIŠKA)

- Da se ti nisi zaljubio?

- Sram da te bude, tata, kako tako nešto možeš da kažeš? (rumen ko paradajz)
--------------------------------------------------------------------------------------------------
O poslu govora nema. Tu i tamo možda povučem liniju, uglavnom ceo dan pokušavam da odvojim glavu od tastature.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
"Крошка Картошка" . Veliki krompir pečen u celofanu, onda prepolovljen na pola, umućen sa sirom i maslom ( može i sa mesom i maslom ) plus prilozi koje god želite. Moji omiljeni Сырный с ветчиной ( sir, šunka, krastavcici, majonez ) i Салат куриный ( sitno iseckana piletina, krastavčići,…)
mmmmmm njam njam
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Pijani čovek ulazi u vagon. Jedva stoji, i gleda…pravi neke čudne grimase. Pokušava da sedne na prazno mesto par minuta. Seda pred jednog finog čikice sa šubarom i kockastim naočarima. Pored njega fina gospodža u bundi. Koliko je trebalo vremena da se pomere od njega? Ne mnogo. Prvo je ustala gospodža u bundi i prešla na suprotnu stranu. Čovek sa šubarom je odoljevao sve dok pijani čovek nije skoro legao na njega. Fino je ustao i prešao da sedi na suprotnoj strani vagona. Na neznamnijakojoj stanici ušla gomila srednjoškolaca, ispunjavaju pola vagona svojim glasnim pričanjem, smejanjem. Neke devojke su opušteno, mladalacki, čak skejterski obučene, neke pak izgledaju ko male dame, sa malim torbicama i čizmicama na štiklice. Dečaci bubuljičavi, sa pantalonama na pola dupeta. Dvojica igraju karte pored mene.
Umalo da promašim stanicu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------
35mm jedan od tri bioskopa gde se puštaju filmovi bez sinhronizacije, samo sa subtitlovima. Kako smešno zvuči ruski titl, bogo moj. Film koji gedamo je Across The Universe. Na početku filma ljudi tapšu. Mmmmda. Tapšu čak i dok traje film, npr. kada su neke za njih super scene, kada je neka super šala ili jednostavno navijaju.
Zbog tapšanja sam se skoro čitav film sramotila umesto njih.
Na kraju filma naravno gromko tapšanje, zviždanje pa i pevanje All You Need Is Love.
Film je super, a breath of fresh air, što bi rekli. Ko voli Bitlse, mjuzikle, dobru fotografiju, scenografiju, uživace.

Melanholičan post

Sa crvenim lakom na nogama,
sa frizurom ala Ser Žile,
onaj isti iz crtanog filma o aždaji i njenoj izvrnutoj tortici,
sa zavšenim pričama o Krstaškim ratovima u očima Arapa,
već umorna od Moskve u bilo kom obliku,
sanjam svoj odlazak na odmor.
Svoj put kući.

Zatvaram oči,
uz ovaj predivan glas, putujem.
Već vidim, grlim i ljubim drage mi ljude,
posebno jednu, moju Jelu,
dva divna grada na oblama dveju reka, i ravnice između njih.
I smejem se.
Srećna.



Næss: hvorledes kan min, hva vi kaller for livskvalitet, beholdes eller bli høyere? og livskvalitet går overhodet ikke på hva man har, men hvordan man føler man er og hvorledes det er; hva er det som gleder oss?

Ness: Quality of Life. How can it stay a high quality, or become high. And about how it has nothing to do with what you possess, but with how you feel about yourself. What are you, and how does that feel? What makes you happy?

Jezero

Sinoć, u Državnom Kremljanskom dvorcu, Labudovo jezero je izgledalo nekako ovako.



Osećala sam se fantastično dok sam ulazila unutar zidina Kremlja...noću, kada nema turista, kada je sve unutra tako romantično osvetljeno, sa snegom, i vojnicima na svakom čošku. Zgrada Državnog Kremljanskog dvorca sagrađena je početkom 60-ih. Čudov i Uspenski manastir iz 16-og veka srušeni su, kao i mala palata Nikolaja i stara crkva Spasitelja, da bi napravili mesta modernoj areni Komunističke partije. Beli mermer, zatamljena stakla, zlatni grbovi, petokrake, dvoglavi orlovi... Sala nešto manja od sale u Sava Centru, lošije materijalizovana. Ružnjikava rekla bih.

Ah! neki ljudi stvarno....
Ako se kaže bez forografisanja, snimanja kamerom, ugašeni mob. telefoni, i bez pričanja...šta to znači?
Upravo suprotno.

Na pauzi, eskalatorima penjemo se na poslednji sprat, recimo treći, gde se nalazi trpezarija. Možeš da pojedeš, popiješ dok traje pauza. Sendviči, kiflice, kavijar, sokovi, šampanjac, čaj, kafa. Pojela sendvič sa nekom zimskom kobasicom, jer su creva najavljivala solo.
Ništa nisam slikala, jer nisam ponela aparat, misleći da je zabranjeno, kako i piše na karti. Plus što me stražar zamolio da otvorim torbicu kada sam ulazila (?), pa je dobro što ga nisam ponela. Kako su svi oni ljudi uneli aparate pojam nemam.

Elem htela sam da kažem ustvari ovo : na početku balet dosnjikav, ali kada su labudovi zaigrali, žmarci su mi kičmon prošli i ostali da trčkaraju tuda do kraja baleta. Čajkovski je car.

I još nešto : Kremlj je moje omiljeno mesto. Toliko je lepo i fantastično da nemam reči da opišem. Jedva čekam da ga opet vidim. Ali ovaj put po snegu.

Girl with pidzenZ

Novi projekti 3 / Zaha Hadid

U blizini Moskovskog Internacionalnog Biznis Centra (Moscow City), koji je najveći investicioni i konstruktivni projekat u Rusiji, pa i Evropi, projekat Expocentra pruža gradu nove izložbene prostore, hotel i luksuzne stanove.
Projekat čine tri strukturne mase. Kombinacija, horizontalne oblakaste strukture, sa završnom obradom od nekog staklenog materijala, i veće verikalne strukture, koja je podeljenana dva manje forme. Struktura kula, njihova korelacija, i usmereno sukobljavanje, daju uzbudljivu i dinamičnu priču u konstantnoj tenziji. Dok „oblak“ koji je okačen između dve kule formira javni prostor.
Glavna funkcija horizontalnog prostora je izložbeni paviljon i konferencijske sale. Izložbeni prostor se prostire na 26 340 m2. Konferencijske sale, nalaze se na istočnoj strani prvog sprata horizontalne forme objekta, ima ih tri, i različite su veličine, a njihovim kombinovanjem dobija se velika sala sa 1500 mesta.
Vertikalnost kula, stvara prazan prostor u prizemlju gde se nalazi ulazni hol, koji sluzi i za društvena okupljnja a takođe i odvojene ulaze u stambene blokove i hotel. Hotel se nalazi sve do 26og sprata zapadne kule, a na drugom i trećem spratu hotelskog kompleksa nalazi se teretana, spa, mnogi specijalizovani restorani, kafići i radnje. Stanovanje je smešteno u istočnu kulu i na najvišim spratovima zapadne kule.

Drugi projekat Zahe Hadid je projekat privatne kuće u Barviha šumi blizu Moskve. Barviha je eksluzivno predgađe u mojoj „blizini“ (pošto se nalazim na kraju Moskve i to baš u pravcu sela), a za koje nisam znala, poznatije kao enklava ruskih bilijardera. Selo je "otvoreno" 2005 godine i još uvek se gradi. U selu se nalaze 100 kuća i jedan četvorospratni multifunkcionalni kompleks sa 31 apartmanom i 33 parking mesta. Infrastruktura, materijali, društveni život, butici, galerije - sve Top of the pops. "Modern, high-class, ecologically sound building materials that match European standards".
Eto tu se nalazi novi projekat Zahe, u šumi Barvihe, gde borovi dostižu visinu i do 20 metara.

Centar sela : Gucci, Giorgio Armani, Ermenegildo Zerga, Dolce & Gabbana, Roberto Cavalli, Tod`s, Yves Saint Laurent, Brioni, Prada, Kiton, Marni, Loro Piana, Bvlgari, Chopard, Bottega Venetta, Ralph Lauren, Tiffany, Graaf, Mercury, De GRISOGONO, Pasquale Bruni, Quintessentiall...i još Bentley, Ferrari-Maserati, Harley-Davidson, Lamborghini...

Stolen Away On 55th & 3rd

Jedan slobodan dan.
Šta raditi? Kuda se prošetati? Šta videti?
Tri devojke po bljuzgavom vremenu u Moskvi.
Raditi: overiti prodavnice sportske opreme.
Diskonti su u pitanju naravno. Za ostale se prodavnice pare nemaju.
Kupovina alpinističkih čizama od strane V. Dobra cena. Odlične čizme.
Odmor uz kafu, čaj, palačinke sa pečurkama i krompirom i sendvič za mua, u Šokoladnici. Potpuna krađa. Užitka. I para naravno. Cene visoke, klopa niš' posebno, kafa katastrofa.
(i svaki put sednem tu ili u Kofi haus, koji je još tragičniji)
Tršni centar Olimpijski takođe katastofa.
Ništa pazarila nisam, osim 5 krema koje se ne računaju,
jer su me sve četiri koštale ko jedna Vichy.
Maršuta: Prospekt Mira, Sretenka, B. Lubjanka,
Teatraljna, B. Dimitrovka, Stastnoj Bul.
Videli:

....Funny to think how the time gets away
Funny how you take me right back again
Funny the feeling (we're falling for this)
Stole me away
First time I saw you, you did me that way
What should I say?
I saw you there dancin', well I was afraid I might get in the way...

Metro

Yap! Eeeeveryday!

MANTI ili TABAK BÖREK ili/i

Čije god da je jelo, tursko, kirgisko, tatrasko, meni je jedno od omiljenih koje sprema Ajka, naša kuvarica. Kada kažem naša, ne mislim mojih ukućana i mene, nego firmina. Prste da poližes.
Btw. ako imate dodatnih pitanja, znajte da vam ne mogu pomoči. Nikada ih nisam spremala i ne verujem da hoću.

Vreme spremanja: oko sat i po
Testo:
2 čaše brašna /one velike staklene, znači 4 decilitara/
½ kašikice soli
1 jaje
½ čaše vode
Fil:
225 grama mlevene govedine ili jagnjetine
1 omanja glavica crnog luka
½ kašikice soli
½ kašikice bibera

Priprema:
Sipajte brašno u činiju i dodajte so. U posebnoj činiji umutite jaje i vodu. Napravite rupu u vašem brašnu i dodajete smešu jaja i vode. E onda ide ono majtretiranje da bi ste napravili dobro testo. Znači mešanje i mešanje dok se sve ne spoji u jednu savršenu masu. Potom, podeliti testo na dve lopte ili sl. pokriti ih krpo i ostaviti da stoje oko 30 minuta.
Isecite luk sitno, pomešajte sa mesom, solju i biberom.
E sada ide moje omiljeno razvlačenje testa... Sećajući se moje nane i kako je ona to radila, tako jednostavno deluje, ali kada sam jednom prilikom probala drhtala sam još satima posle. Ali ide ovako: prospete brašna po stolu, i svaku loptu testa razvlačite dok ne dobijete okruglo parče testa debelo 1 mm. Ne sme da bude debelo testo. Koristeći neku modlu ili čašu, napravite okrugle parčiće testa, diametra 4 do 5 santimetara. Polovinu kašike mesa staviti u sredinu testa, presaviti testo po polovini, kao polu mesec, i spojiti ivice testa. Onda uzeti dva kraja i preklopiti ih, nežno pritisnuti.
Kuvati manti u ključaloj vodi oko 10 minuta, dok ivice ne postanu delimično providne ali čvrste.
Manti se jede kao glavno jelo. Nema supe ni salate. Manti možete preliti jogurtom ili pavlakom.
Ajka ipak pravi ovo malo drugačije tj. ne kuva ih u vodi već ih kuva na pari oko 30-45 minuta.

-------------------------------------------------------------------------------------------------

Metroom do grada...Dave i ja. Tačnije, do Soljanke po karte za Labudovo jezero. Onda peške Varvarkom do Crvenog trga, gde sam slikala jednog čovu ispred Lenjinovog mauzoleja, a nekoliko minuta kasnije 4 kineza na Manježnom trgu : „ Ali da se vidi baner iza nas : Moskva glasa za Putina!“ Ok ok videće se.
10 minuta do promene straže nisam mogla da čekam. Za Davea ne znam, ali ja sam se smrzavala. Prošetala sam se kroz Aleksandrovki sad sve do Kamenog mosta, a onda Mahovajom do Manježa. Kada su slinci počeli da mi cure, i kada su obrazi počeli da peku od hladnoće Dave i ja smo krenuli kući. Svo vreme naravno pevajući.

Da nema Davea u metroou ne znam šta bi radila. On peva a ja slušam i uživam. I smeškam se zadovoljno. Vreme proleti za čas kada sam sa Daveom.



To je sve bilo juče.

All I Need

-------------------------------------------------------------------------------------
I'm the next act
waiting in the wings
I'm an animal
Trapped in your parked car
I am holidays
that you choose to ignore

You are all I need
You are all I need
I'm in the middle of your picture
Lying in the leaves

I am a moth
who just wants to share your light
I'm just an insect
trying to get out of the night

I only stick with you
because there are no others

You are all I need
You are all I need
I'm in the middle of your picture
Lying in the leaves

It's all wrong
It's all right
It's all wrong

i konačno kupih grejalicu

Pada sneg.
Nije prvi ove godine, ali ovaj je tu da ostane.
Sve je belo, zavejano.
Vetar duva i nosi ga u svim pravcima.
Nije hladno.
Baš je onako kako treba.
Imam debeli šal i šubaru na glavi.
Od zeca.
Imam i uši, takođe zečeće.
I tople čizme.

Ljudi se polako kreću,
grtalice sklanjaju sneg,
deca ciče od radosti,
a sneg škipi pod nogama.

Sedim u sobi,
gledam sneg kako pada...

I ako ste kojem slučajem mislili da pijem čaj
debelo ste se prevarili.
Pijem pivo i osećam se
fan-fucking-tastic.

okolo patrijaršijskih prudi. nedelja. zidovi. klupe. kandelabri.

Genijalno

Apsolutno genijalno.
Ludi Rusi.
hahahahah
Prijatan vikend Vam zelim.

7.novembar 2007
90 godina od Oktobarske revolucije

Rat i Mir

Juče je na kanalu Rusija prikazana prva epizoda nove tv serije „Rat i Mir“, međunarodnog projekta šest evropskih zemalja. Roman Lava Tolstoja ekranizovan je još jednom. Poslednja verzija je francuski muzikl iz 2000 godine. Mada, kako kažu ( ja nisam gledala) ni jedna verzija ne može da parira verziji iz 1968. godine, Sergeja Bondarčuka. Ovaj film iz 1968. godine prvi je ruski film koji je dobio nagradu od strane američke kinematografije, Oskar. I za sada se film Sergeja Bondarčuka smatra za najskupljim filmom u istoriji kinematografije. Koštao je 560 miliona dolara.

Novi serijal od 4 epizode, režirao je rumunski režiser Robert Dornhelm. Rusija, Italija, Francuska, Poljska i Španija investirali su ukupno 23 miliona evra u ovaj projekat. U filmu glumi oko 15 hiljada ljudi. Snimano je u Litvaniji, St Petersburgu, Puškinu, Moskvi, ...

Neke od uloga:

Nataša Rostov – francuska glumica Klemens Poezi
Pier Bezuhov – nemački glumac Aleksandar Bejer
Andrej Bolkonski – italijanski glumac Alesio Boni
Knez Bolkonski – engleski glumac Malcom McDowell
Maršal Kotuzov – ruski glumac Vladimir Iljin
Aleksandar I – ruski glumac Igor Kostolevski
Nikolaj Rostov – ruski glumac Dmitri Isaev

Film iz 1968. godine



Sinhronizacija je nažalost na engleskom. Na ruskom mnogo bolje zvuči.

...

I kako sada da završim ovu priču o Piteru?

Završavam ovako. Ne dorečeno...rečima. A sve rečeno slikama.
Uz kafu, kišu i noć.
I slike.
I sa željom da se opet vratim.
(Bacila novčić u reku i poželela da se vratim, sve regularno, kako su mi rekli)
A Vi koji nikada niste bili, da ga obavezno posetite.

---------------------------------------------------------------------------------------------------

..."I love you, Peter’s great creation,
I love your view of stern and grace,
The Neva wave’s regal procession,
The grayish granite – her bank’s dress,
The airy iron-casting fences,
The gentle transparent twilight,
The moonless gleam of your nights restless,
When I so easy read and write
Without a lamp in my room lone,
And seen is each huge buildings’ stone
Of the left streets, and is so bright
The Admiralty spire’s flight,
And when, not letting the night’s darkness
To reach the golden heaven’s height,
The dawn after the sunset hastens –
And a half-hour’s for the night.
I love your so sever winter’s
Quite still and fresh air and strong frost,
The sleighs race on the shores river’s,
The girls – each brighter than a rose,
The gleam and hum of the balls’ dances,
And, on the bachelors’ free feast,
The hissing of the foaming glasses
And the punch’s bluish flaming mist.
I love the warlike animation
Of the play-fields of the god Mars,
And horse-and-footmen priests’ of wars
So homogeneous attraction,
In their ranks, in the rhythmic moves,
Those flags, victories and rended,
The glitter of those helmets, splendid,
Shot through in military strives.
I love, O capital my fairest,
Your stronghold guns’ thunder and smoke,
In moments when the northern empress
Adds brunches to the regal oak
Or Russia lauds a winning stroke
To any new and daring foe,
Or, breaking up the light-blue ice,
The Neva streams it and exults,
Scenting the end of cold and snow.

City of Peter, just you shine
And stand unshakable as Russia!"...


The Bronze Horseman
A Petersburg Story

Puškin

1833

Queen for A day

Razmišljali smo gde bi smo mogli da odemo, drugog dana našeg boravka u Piteru. Da li da švrljamo po gradu, ili da idemo na jedno od carskih imanja koje se nalaze u blizini Pitera. Od Petergofa smo odustali. Treba ga videti kada su upaljene fontane, definitivno, koje su btw ugasili na dan našeg dolaska. Petrova palata, ruski Versaj, sa stotinak fontana i zlatnim statuama koje ga okružuju, bez te igre vode, odsjajima zlatnih skulptura na vodi... C! Odlučili smo se za Puškin (Carsko Selo). Dan je bio prelep, hladnjikav, sunčan, pravi jesenji bez kiše. Metroom do Moskovske stanice, pa onda maršutkom do Puškina. Mahnula sam Lenjinu, zatvorila oči, i dok me je sunce grejalo po licu prepustila se 20 minutnoj vožnji do Puškina. Katerinina palata i okolni parkovi, izgradile su Carica Elizabeta i Katerina Velika, i zato je Puškin jedno vreme bio poznat kao „selo careva“ (Carsko Selo). Više od 100 arhitektonskih objekata na preko 300 hektara Katerininog i Aleksandrovog parka: palate, paviljoni, spomenici i mostovi. Ljudi moji raj na zemlji. Uh! sada kada se setim te lepote! Spokojna tišina, zlatno-žuto-crveno lišće – svuda, šuška pod nogama,... drveće, patke, golubovi (koji su utripovali da su patke), voda, mostići, bele klupe od kovanog gvožđa, čamci koji plove po jezeru, piramida (ne znam odkuda ona ovde), raskošna Velika palata, Mermerni most, Aleksandrova palata....da ne nabrajam dalje. Shvatili ste. Šetali smo dok nas noge nisu zabolele, pa smo onda ipak šetali još malo više dok nas sivi oblaci i hladnoća nisu oterali u jedan lep restorančić, koji se sada nalazi u nekadašnjoj zgradi Admiraliteta. Posle čaše crnog vina, lososa u belom vinu, sa nekim jos interesantnim sosom i restovanim krompirićima, zaboravila sam na bezobrazno visoku cenu karate, na promrznule ruke i bol u nogama. Kada smo izašli iz restorana crni oblaci su se nadvili nad Carsko Selo i tiha kiša je počela da rominja. Prošetali smo se još malo, jedva uhvatili slobodnu maršutku i zaputili ka Piteru. Imali smo još Imali smo još 4 sata do povratka u Moskvu.

Carskoe Selo - slike

Jbg. subota je

Definitivno najinteresantnija zgrada koju sam videla je baš ova, najveća prodavnica knjiga u Piteru „ Kuća Knjige “. Nekada je pripadala Američkoj kompaniji Singer Sewing Machine Co, fantastičan je primer art nouveau arhitekture. U vreme opsade Lenjingrada, radila je sa prekidima sve do novembra 1942. A otvorena je ponovo 1948 godine. Staklena kugla koja se nalazi na vrhu zgrade, je zaštitni znak Singer kompanije.


-------------------------------------------------------------------------------------------------
Prosto su fantastični. Obožavam.
Dave Matthews Band

900 dana

Excerpt from the instructions of Hitler’s high command on the destruction of Leningrad, dated 29 September 1941.

"...2. The Fuehrer has decided to wipe the city of St Petersburg from the face of the earth. We have no interest in the preservation of even a part of the population of that city.

4. It is proposed to tightly encircle the city and by shelling from artillery of all calibres and constant aerial bombing to raze it to the ground..."
-------------------------------------------------------------------------------------------------
Opsada Lenjingrada trajala je od 8-og septembra 1941 do 27-og januara 1944, smatra se najtragičnijim poglavljem u istoriji grada. U momentu opsade 2 887 000 ljudi nalazilo se u Lenjingradu, sa samo 30-60 dana rezervne hrane i goriva za grejanje. Oko milion ljudi je evakuisano između 1941-44 godine. Hrane nije bilo dovoljno da se preživi. Ljudi su provodili sate i dane da pronađu parče hleba, koji je 2/3 sačinjavala zemlja. Ni hladno vreme im nije išlo na ruku, temperatura se spuštala i do -26 stepeni, a grejanja i struje nije bilo. Do novembra 1941 sledovanja hrane smanjena su 5 puta. 250 grama za radnike i 125 grama za druge civile. Zime 1941-42 pojavljuje se kanibalizam, a pre toga ljudi su jeli pse, mačke, ptice, pacove...Nekada je i 30 000 ljudi od gladi umiralo na dan. Broj žrtava opsade se tačno ne zna, ali gruba predpostavka kaže da je negde između 800 000 i 1 500 000 ljudi umrlo od gladi ili tokom bombardovanja.
Bivša prestolnica Rusije bila je na rubu totalnog uništenja ali se ipak nije predala. Ljudi su verovali da neprijatelj nikada neće kročiti u grad, kao što nije ni do tada.

Кто к нам с мечом придет, от меча и погибет
Who comes to us with a sword - from sword will die

Aleksandar Nevski
-------------------------------------------------------------------------------------------------

28 декабря года. Женя умерла в 12 часов утра.
Бабушка умерла 25 января 1942-го, в 3 часа дня.
Лека умер 17 марта в 5 часов утра.
Дядя Вася умер 13 апреля в 2 часа ночи.
Дядя Леша 10 мая в 4 часа дня.
Мама — 13 мая в 730 утра.
Савичевы умерли.
Умерли все.
Осталась одна Таня.

Dnevnik 11-ogodišnje Tanje Savičeve. Dnevnik koji je postao simbol, opsadom zarobljenog Lenjingrada i ljudske tragedije. U avgustu 1942, zajedno sa 140 dece Tanja je evakuisana iz grada. Svih 140 dece je preživelo...osim Tanje.

Na krovu sveta

Već je padao mrak kada smo se lutajući, ne tako slučajno našli ispred Isakievskog Sabora. Ceo dan, prvo u magli, a posle kuda god da smo krenuli pojavljivala se ta zlatom prekrivena kupola. Sećam se sada tog prvog susreta sa njom... nisam bila toliko oduševljena, da li od umora ili gladi ko će ga znati. Plan je bio popeti se na kupolu crkve, a prisećajući se tog istog poduhvata na crkvi Santa Maria del Fiore u Firenci, nije mi bilo sve jedno. Kupujemo karte, iako se sve vreme nećkamo oćemo li ili ne, jer već pada mrak i ne znamo dokle rade, pa da ne trčimo po crkvi samo da bi je videli, i gladni smo i umorni...Ipak kupujemo karte, koje su preskupe, ali za mene su sa popustom i do dobrim, pošto imam akreditaciju, šta god ona značila, (karte za muzeje su u Piteru su inače mnogo skuplje nego u Moskvi). Penjanje je odlično proslo, mačji kašalj naspram Firence. Ne znam da li mogu rečima, ustvari znam da ne mogu da prenesem taj spektakularan pogled na krovove Pitera dok zlatnocrveno sunce zalazi. Zato sam iako se već gasila baterija, fotografisala da uhvatim svaki deo grada se pružao ispred mene....Da uhvatim ne uhvatljivo, obišla sam oko kupole nekoliko puta, posmatrala skulpture na crkvi, u tišini gledala crvene krovove grada, kranove, brodogradiliste, brodove na Nevi, fonatane, Admiralitet, Akademiju, Petropavlovsku tvrđavu, Ermitaž, široke ulice, trgove.... Vetar je počeo jače da duva, a mrak opasno da se približava, ugasila sam fotoaparat, naslonila se na jednog anđela i u miru posmatrala zalazak sunca.

Isakievski Sabor je crkva od velikog značaja, sa burnom istorijom, uostalom kao i sve ovde u Rusiji. Da ne pričam mnogo o istoriji crkve, to možete pročitati ovde, ja ću o brojevima,...o gradnji crkve, o enterijeru i eksterijeru.
Cela šuma je posečena da bi se napravilo 10 762 borova šipa, koji su pobijeni na 6 metara dubine. Građena je više od 30 godina, a 300 000 tona granita i mermera upotrebljeno je u izgradnju eksterijera crkve visoke 101.5 metara. I još 16 godina trajala unutrašnja dekoracija, da bi se crkva konačno otvorila 1858. godine. U osnovi crkva ima formu krsta ( 95 m x 105m), u sredini se nalazi rebrasta kupola, pozlaćena sa preko 100kg čistog zlata. Kupola u prečniku ima oko 25 metara, konstrukcija je čelična i prekrivena pozlaćenim bakrom. Kupola se sastoji iz tri hemisferične ljuske. Na vrhu kupole nalazi se mermerna lanterna sa 24 korintska stuba. A na vrhu pozlaćene lanterne postavljen je 6 m. visoki zlatni krst. Crkveno stepenište, koje se nalazi sa tri strane, napravljeno je iz masivnog granitnog bloka u jednom komadu. Glavni ulazi nalaze se i na severnoj i južnoj strani, ispod trema sa duplim redom stubova od crvenog granita, visine 18 metara, i prečnika preko 2 metra. Ovi korintski subovi su teški oko 114 tona, svaki. N istočnoj i zapadnoj strani su manji tremovi sa po 8 stubova. Zabati su teški oko 80 tona, a glavni granitni zidovi široki su 5 metara.
Površina unutrašnjosti crkve je 4000 m2, i može da primi 14000 ljudi. Pod, zidovi, svodovi, stubovi, freske i 600 m2 mozaika dekorisani su sa 14 vrsta mermera, kao i jaspisom, malahtitom, lazuritom, portfirom, pozlaćenim malterom. Na mozaicima i slikama radilo je viže od 200 umetnika. Više od 400 kg zlata, 1000 tona bronze i 16 tona malahtita potrošeno je u enterijeru. Unutrašnjost kupole prekriva 800 m2 slika Device Marije okružene svecima i anđelima. 1931. godine sovjetske vlasti postavile su Fukovo klatno na dužini od 98 m. Posle perestrojke vraćena je u centar kupole srebrno bronzana golubica, simbol Svetog duha i mira. Inače, sve što je moglo da se iznese iz crkve, sve dragocenosti... sovetske vlasti su konfiskovale, pre otvaranja muzeja Ateizma.
Iza ikonostasa u dubini glavnog oltara, vidi se vitraž. Ovo je veoma čudno, jer osim što se u pravoslavnoj crkvi se ne koriste vitraži, naročito se Hrist na njima ne prikazuje u odori Katoličke crvene, umesto Pravoslavne plave. Isakievski sabor je četvrta na svetu po visini crkva, posle Sv. Petra u Rimu, Sv. Pavla u Londonu i Santa Maria del Flore u Firenci.
To znači da sam se preko 262 stepenika popela na visinu od 43 metara.
Za izgradnju je potrošeno 23 256 000 rubalja u srebru, što je 6 puta više nego za izgradnju Zimske palate. No, vrednost bi trebalo staviti i na ljudske živote. Hiljade ljudi izgubilo je život u transporu mermera, ne zna se koliko ljudi je izgubilo život radeći 15 sati svakog dana za vreme izgradnje. Najmanje 60 ljudi umrlo je od udisanja isparenja žive.
U svakom slučaju i pored visoke cene ulaznice, ne treba propustiti vedeti ovu crkvu. Umorni, i gladni nismo mogli da odvoimo oči sa predivnih mozaika, sa ikonostasa, slika, skulptura, ornamenata...Na kraju glad je pobedila.

Hermitage - A place where one can live in seclusion; a retreat.

Najzanimljivija prostorija za mene bila je 1812. Ratna galerija. Osim svakako prostorije gde su bile dve (?????) slike Edgar Degaa. On mi je jedan od omiljenih. (Ah da! promašila sam i jednog Mikelanđelovog Roba) Ali ajde da ne budem neskromna, videla sam i Renoara, i Matisa, i Gogena i na kraju kada sam već padala sa nogu Pikasa. Nije da ga nešto jaaako gotivim, ali izvukli su se sa postavkom njegove keramike koju baš volim. Dakle...
Rat 1812. godine nazvan je Patriotski rat, i zauzima najsvetliju tačku u poglavlju ruske istorije i kulture. Po nalogu Cara Aleksandra I, 1812. Ratna galerija sagrađena je u Zimskoj palati. Ni jedna palata u evropi nije imala ni sličnu galeriju portreta kao ova u rezidenciji ruskih careva. 1812.Ratna galerija sagrađena je 1826. godine prema projektu Karla Rosia u glavnom delu Zimske palate. Nalazi se ispred Prestolne (ili Sv. Đorđa) dvorane. Sadrži više od 300 portreta heroja, koji su zaslužni za pobedu nad Napoleonom. Mislim da sam nekoliko puta bila u ovoj prostoriji. Iako mi se jako svidela, razlog je ipak bio totalno gubljenje po muzeju, jurcanje da što više vidimo, što nije urodilo plodom, i loša označenost prostorija. Bakica ima na svakom čošku i jako su ljubazne ivek da vas upute na pravi put.

- Izvinite, da li možete da nam kazete gde su fracuski impresionisti?
- Aaaa, pa vama treba treći sprat. Ovako idete...pa onda skrenete kod...pa onda prođete kroz...i tu su stepenice za treći...onda na trećem pitajte dalje.
--------------------------------------------------------------------------------------------
Enterijer : 1 786 vrata, 1 945 prozora, 117 stepenica i 1 057 dvorana i soba.
Tri miliona umetničkih dela : 15 000 slika, 12 000 skulptura, 600 000 crteža, 600 000 arheoloških eksponata, 224 000 eksponata primenjene umetnosti, 1 milion novčića i medalja.
Ako bi ste ispred svakog dela stajali tačno 1 minut trebalo bi vam 5 godina da izađete iz Ermitaža.
Toliko.