Sišla sam na metro stanici Kievskaya, koja se nalazi na železničkoj stanici istog imena.
Zgrada ž. stanice je rađena u neoklasičnom stilu, a glavna fasada sa stubovima gleda na reku Moskvu. Gradnja je počela u maju 1914 godine, dva meseca pre početka I svetskog rata, a završena 1920 godine. Arhitekta ž. stanice je Ivan Rehrberg, koji se odlučio za zgradu u neoklasičnom stilu u periodu kada je u Moskvi vladao art nouveau. Ispred železničke stanice nalazi se Trg Evrope otvoren 2002 godine i somboliše partnerstvo Rusije i Evropskih zemalja. 48 subova sa zastavama i u centru apstraktna skulptura, poklon Brisela, Otmica Evrope Oliviera Strebela.
Spustila sam se do mesta gde se kupuju karte i gde se ujedno ukrcava na brod. Bogami dočekala me je neopisiva gužva. Stala sam u jedan red, pa sam posle nekog vremena shvatila da je pogrešan. E onda sam stala u pravi i onda je počelo čekanje, pola sata ne pomeranja na 33 stepena. OK. Kupih kartu. 300 rubalja. I onda me uhvati panika jer shvatam da moram sada da čekam u drugom redu, da bih se ukrcala na brod. Red za ukrcavanje je naravno bio tri puta duži. Međutim, igra sreće, i opala za 5 min. ja na brodu. Krećemo.
Brod kreće prema pešačkom mostu Bogdan Khmelnitskii. Ovaj most dizajniran je 1905-07 i služio je kao železnički most nedaleko od mesta gde se sada nalazi. 2000 godine, ovaj most dugačak 135 m i težak 1400 tona, pomeren je da bi napravio mesta novom modernom mostu trećeg saobraćajnog prstena. Sa obe strane nalaze se zgrade indrustijske zone. Na desnoj, Mosenergo Frunzenskaya elektrana, sagrađena 1920 godine. Sa leve, u toku je rekonstrukcija bivše fabrike svile u stambene objekte. Kada se prođu ove zgrade, naziru se kupole Novodevičnog manastira kroz krošnje drveća. Sagrađen 1528 godine, manastir je primer ruskog baroknog arhitektonskog stila, karakterističnog za kraj 17. veka. Idemo dalje. Prolazimo ispod mosta koji je deo projekta trećeg saobraćajnog prstena, i odjednom predeo se menja, i sa jedne i sa druge strane. Sa puno zelenila, na desnoj strani protežu se Vrapčeve Gore (Vorobyovy Gory ), najvišlja tačka Moskve, a sa leve sportski kompleks Lužniki, sagrađen 1950 god. Nastavljamo dalje…..ispred mene (nas) most na dva nivoa, koji je u stvari metro stanica Vorobyevy Gory. Ova metro stanica je najduža i jedina koja se nalazi na mostu. Sa leve strane kada se prođe most nalazi se sportska dvorana Družba, a sa desne Andreevki manastir i iznad njega na vrhu brda, dve zgade - Ruska akademija nauka ili kako je još zovu "golden brains", zbog inastalacije koja se nalazi na krovu. Prolazimo ispod još jednog mosta i sada se nalazimo u Fruzenskaja stambenoj zoni, koja je pravi primer takozvanog Staljinovog velikog gradskog planiranja, na levoj strani a na desnoj se nalazi park sa veoma zanimljivim imenom Neskuchniy (što znači ne tako dosadna) bašta. Neskuchniy bašta je najstarija bašta u Moskvi. Bivša carska rezidencija, nastala spajanjem tri imanja u 17. veku. Ovde se nalazi i Zeleni teatar, najveći otvoreni amfiteatar koji može da primi 15 hiljada ljudi. Već sam se umorila pisajući, moram svega da se prisetim...sa leve, pa sa desne strane....a toplo mi je...i čini mi se potpuno ne zanimljiv ovaj tekst. Možda kada dodam slike.....možda će onda izgledati zanimljivije. Idemo dalje...još jedan pešački most, koji ranije nije stajao tu....i onda zabavni park Gorki. Grozno izgleda sa obale, nadam se da je unutra lepši (videću kada odem). Prolazim ispod Krimskog mosta, pored Moskovske glavne zgrade umetnosti......i onda...nema gde drugo, nego se pogled zaustavlja na kolosalnoj statui Petra Prvog. Ne želim ni da komentarišem ovu grdosiju. Na sreću preko puta je Hram Hrista Spasitelja, uzivam dok mi ose oči odmaraju na zlatnim kupolama. Preko puta fabrika čokolade Crveni Oktobar. Ne znam zašto ali obožavam ovu zgradu, užasno mi je zanimljiva. Osnovana je krajem 19. veka i još uvek proizvodi najbolju rusku čokoladu. Koliko sam čula ova zgrada će imati istu sudbinu kao i fabrika svile. Šteta. Na putu do Kemlja dočekuje me, ogromno, sivo, čuveno zdanje zgrade pod nazivom "House on the Embankment". Zgrada je izgrađena početkom 30-ih. Rezidencija novog načina života Sovjetske elite. Stanovi u kojima žive visoki vojni činovniki, državni ministri, vojna lica, glumci, umetnici, pisci i drugi heroji sovjetskog režima. Ovo nije bila obična zgrada, moglo bi se reći da je ovo bio grad unutar grada u kom se nalazila pošta, telegraf, banka, perionica, supermarket, kozmetički salon, restoran, školu, medicinski centar, sportsku dvoranu, pa čak i bioskop. Ovo je verovatno i prva zgrada u Moskvi koja je imala toplu tekuću vodu. Od 1937-38 godine Veliki teror zahvatio je "House on the Embankment". Procenjeno je da je jedna trećina od 700 stanovnika ove zgrade, bila žrtva Staljinove represije. Stanovnici ove zgrade na dva načina su završavali svoje putovanje (životno) : GULAG, gde bi gladni i maltretirani posle nekoliko godina bili ubijani. I druga, možda, milosrdnija kazna, metak u potiljak.
Konačno, momenat koji očekujem celim putem, Kremlj.
I dalje brod nas vozi, ali ništa mi više nije interesantno, i okrećem se sve dok mi se Kremlj ne izgubi iz vida. Za mene ovo putovanje je završeno i vredno svake kopejke, jer sam videla Kremlj iz tog ugla, sa vode.
železnička stanica Kievskaya
Skulptura Otmica Evrope
Gužva
Lužniki
Golden brains
Petar Veliki
Fabrika čokolade Crveni Oktobar
House on the Embankment
Kremlj
